Roditelji više neće smeti da telesno kažnjavaju decu! Nove izmene Porodičnog zakona, evo šta će sve biti zabranjeno

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona donosi brojne promene, među kojima su zabrana telesnog kažnjavanja dece, ukidanje dečjih brakova i potpunog lišenja poslovne sposobnosti.

U Beogradu je održan prvi okrugli sto nakon odluke Vlade da pomenuti nacrt bude stavljen na javnu raspravu, a još tri će se organizovati u Novom Sadu (30. mart), Kragujevcu (2. april) i Nišu (6,. april), a komentari i predlozi građana primaju se završno sa 16. aprilom. Predložene novine pripremilo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a učestvovali su predstavnici svih relevantnih ministarstava i državnih organa, ustanova i organizacija civilnog društva.

Aktuelni Porodični zakon se primenjuje više od od dve decenije. Od 1. jula 2005. do danas desile su se brojne promene u normativnom okviru, te je sad nužno njegovo usklađivanje s drugim zakonima, pre svega u oblastima zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja. U međuvremenu je Srbija ratifikovala i više međunarodnih ugovora, te je neophodno usaglašavanje s njima. Kao kandidat za članstvo u EU, preuzela je i obaveze koje se odnose na porodično-pravnu zaštitu i koje moraju da se ispune u određenim rokovima, a jedini način jesu upravo izmene i dopune Porodičnog zakona. Takođe, one proizilaze i iz članstva u različitim međunarodnim organizacijama poput UN i Saveta Evrope.

Dečji brakovi

Jedna od najvažnijih novina jeste predlog da se ukine odredba koja dozvoljava sklapanje maloletničkog braka uz dozvolu suda. Brak se ne može sklopiti pre 18. godine, izuzev maloletne osobe koja je odlukom suda stekla potpunu poslovnu sposobnost. Posebna pažnja je usmerena zaštiti deteta, pa je tako brisana starosna granica od 10 godina nakon koje ono tek može izraziti svoje mišljenje i dato je pravo detetu da se, osim drugim državnim organima i institucijama, može obratiti i zaštitniku građana i drugim nezavisnim državnim organima koji se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava.

Ovo potonje je vezano ponajviše za odnos roditelja, pa se kaže da oni imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu što podrazumeva čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Takođe, imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se starati o njegovom životu i zdravlju.

Ali kako postoje roditeljska prava, tako postoje i odredbe koje im nalažu da ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta i da mogu privremeno poveriti dete drugome samo ukoliko ta osoba ispunjava uslove za staratelja. U čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta!

Među pitanjima koja bitno utiču na život deteta su posebno njegovo obrazovanje, preduzimanje većih medicinskih mera nad njim, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Priznanje očinstva

U Nacrtu zakona posebna pažnja posvećena je priznanju očinstva, uz preciziranje da se izjava o priznanju može dati pred matičarem, organom starateljstva, sudom, javnim beležnikom, kao i u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u inostranstvu. Takođe, izjava se može podneti u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, odnosno u ustanovi koja vrši prijavu rođenja.

Kad je reč o deci začetoj postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja uz upotrebu doniranih semenih ćelija, ocem deteta smatra se muž majke, pod uslovom da je prethodno dao pisani pristanak na sprovođenje postupka. Isto pravilo važi i za vanbračnog partnera majke. Istovremeno, zakon izričito propisuje da se očinstvo muškarca koji je donirao semene ćelije ne može utvrđivati.

U Nacrtu zakona se kaže i da roditelji imaju pravo i dužnost da s detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti i da rade na očuvanju i razvijanju porodičnog, nacionalnog, etičkog, kulturnog i drugog identiteta deteta.

Uvedeni su novi oblici nasilja u porodici poput ekonomskog nasilja, a kao mere zaštite sad se uključuju i izdavanje naloga za uključivanje u psihosocijalni tretman ili specijalizovani program počinioca nasilja u porodici i izdavanje naloga za lečenje od bolesti zavisnosti.

Očekujemo kvalitetne sugestije

Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju kažu za Kurir da je na izradi teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona radila Posebna radna grupa sastavljena od predstavnika svih relevantnih institucija, kao i predstavnika civilnog sektora, nevladinih organizacija koje su birane u okviru javnog poziva.

- Očekujemo da ćemo u okviru trajanja javne rasprave dobiti kvalitetne predloge i sugestije, da ćemo dodatno unaprediti institute porodičnog prava, kao i sveukupan tekst zakona i njegove pojedinačne odredbe - naglasili su.

Primedbe i predlozi

Tokom trajanja javne rasprave, primedbe, predlozi i sugestije mogu da se dostave Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju elektronskim putem putem portala E-konsultacije ili na adresu javna.rasprava@minbpd.gov.rs, kao i poštom na predviđenom obrascu na adresu Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Bulevar Mihajla Pupina 2, 11070 Novi Beograd, s naznakom: Javna rasprava - Nacrt zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona.

Bonus video:

Espreso/kurir/TM